PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 6. Jul 2017. | 14:19
Srbija pregovara o 53 investiciona projekta

Srbija trenutno pregovara sa stranim kompanijama o 53 investiciona projekta koji bi trebalo da donesu 1,3 milijardi evra investicija i 30.000 potencijalnih radnih mesta, ukazao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na prezentaciji novog broja MAT-a, na kojoj je predstavio i nove analitičke servise PKS, u funkciji podrške privrednicima.

Čadež je rekao da je samo od nove godine ugovoreno 11 investicija, čijom realizacijom će biti otvoreno 4.500 radnih mesta. „Objedinjena i najpotpunija baza podataka iz svih raspoloživih domaćih i stranih izvora omogućava nam da kroz dodatnu analitiku kreiramo alate za podršku kompanijama, da identifikujemo probleme sa kojima se privreda suočava i predlažemo mere koje će privrednicima olakšati poslovanje i unaprediti poslovni ambijent“, kazao je on.

Čadež je rekao da, kroz sektorske analize, PKS stavlja na raspolaganje privednicima aktuelne indikatore, od broja preduzeća i njihove struktura, preko pokazatelja proizvodnje u uvozu i izvozu, kretanja zaliha, visini zarada, investicijama, bruto dodatnoj vrednosti sektora, do međunarodnih trendova i njihovih implikacija na domaće tržište.

Pažljivo analizirani podaci alat su za sagledavanje stanja u sektoru, tržišne pozicije u odnosu na konkurenciju, planiranja poslovanja i nastupa na tržištima, objasnio je on. Na osnovu tih podataka, po sektorima može da se vidi gde su slabe tačke i upali se „crvena lampica“ nakon čega se ulazi u dublju analizu, sagledavaju problemi i predlažu adekvatna rešenja.

Uz to, PKS redovno radi i kvartalne analize efekata primene propisa od značaja za privredu i vladi i resornim ministarstvima dostavlja predloge za unapređenje regulative koji doprinose relaksaciji uslova poslovanja na tržištu Srbije. Radi bržeg rešavanja problema privrednika, osim učešća u radnim grupama za izmene postojećih i donošenje novih propisa, komora je formirala i stalne radne grupe sa 13 ministarstava koje se sastaju dvonedeljno i brzo reaguju na predloge privednika, rešavajući probleme u hodu.

Ekonomista Miladin Kovačević ocenio je da je ovakav kompleksan sistem detekcije problema uspostavljen radi što efikasnijeg rešavanja problema, do nivoa preduzeća, deo jednog šireg sistema podrške, kako na mikro tako i na makro nivou.

Komentarišući aktuelne ekonomske podatke, direktor za naučno istraživački razvoj Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je da su oni vrlo povoljni, pre svega u segmentu industrijske proizvodnje, tako da je planirani privredni rast od tri odsto u ovoj godini sasvim izvestan. Nikolić je rekao da vrednost spoljno trgovinske razmene brzo raste I da taj rast u periodu januar – maj ove godine u odnosu na isti period prošle iznosi oko 14 odsto, ali uz brži rast uvoza od izvoza za jedan procentni poen.

Međutim, kako je rekao, pokrivenost uvoza izvozom i dalje je zadovoljavajuća. Kada je reč o platnom bilansu, Nikolić očekuje da se pre svega u segmentu deviznih rezervi stvari poprave kad stignu majski i junski podaci, jer se NBS u tom periodu pojavljuje kao kupac deviza u velikim količinama na međunarodnom tržištu. Zaključno sa junom, NBS je kupila 505 miliona evra, 160 miliona više nego što je prodala, objasnio je on.

Nikolić je istakao da je kod javnih finansija sada već uobičajeno dobra slika. Majski podaci beleže suficit i imamo najave da je takva dobra slika ponovljena i u junu, nemamo problema ni sa inflacijom. Kako je ukazao, treba obratiti pažnju na indikatore rasta – povećanje prometa na malo, iza kojeg  ne stoje zarade, već zaduživanje stanovništva i komotna pozicija u budžetu, koja nameće zaključak da postoji realan prostor koji dopušta vladi da se odluči za rast plata do kraja godine.

 Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa MAT istakao je da majski podaci pokazuju da je ukupna industrijska proizvodnja konačno zabeležila značajan rast i da su prošli uzroci stagnacije u proizvodnji energije.

Ne treba da buni to što je u maju proizvodnja elektroprivrede smanjena za 6,3 odsto, ona je daleko manja od smanjenja u prva tri meseca, ali to je rezultat povoljnih vremenskih prilika u maju“, objasnio je Stamenković.

 Komentarišući aktuelna dešavanja u Fijatu, Marko Čadež ukazao je da se „štrajkovi  dešavaju svugde u svetu, pa tako i Nemačkoj i Italiji. Oni jesu problem, ali ne postoji informacija da Fijat na nivou korporacije planira da ode iz Srbije, ukazujući da rešenje mora da se nađe. Ekonomista Miladin Kovačević u prilog tvrdnji da ne očekuje povlačenje Fijata, naveo je da je Fijat ozbiljno investirao u opremu i infrastrukturu proizvodnje u našoj zemlji, kao i u obuku radnika, kao i da kapital, kada se seli, vodi računa o ceni rada.