PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 3. Jul 2017. | 15:57
Najveći teret ekološke tranzicije nosi privreda

U zaštitu životne sredine u Srbiji u narednih 20 godina trebalo bi da bude uloženo između deset i 15 milijardi evra, ukazano je u Privrednoj komori Srbije, na skupu o pregovaračkoj poziciji za poglavlje 27, za čije je otvaranje i uspešne pregovore neophodna sinergija javnog, privatnog i civilnog sektora.

Srbija je u pretpristupnim procesima podigla kapacitet regulative i administracije u oblasti zaštite životne sredine na nivo neophodan za otvaranje poglavlja i postala jedina zemlja kandidat, koja je za ovako kompleksno poglavlje dobila poziv za otvaranje pregovora bez prethodnih uslova, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Prema ocenama Evropske komisije, u domaće zakonodavstvo preneli smo više od 98 odsto EU direktiva, više nego ijedna zemlja Zapadnog Balkana, dodao je on.

Kako je istakao, najveći teret usklađivanja u ovoj oblasti podneće privreda – gotovo 80 odsto ukupnih troškova, a očekivane ukupne investicije u zaštitu životne sredine, prema najnovijim procenama, idu i  do 14 milijardi evra, od čega  9 milijardi samo u sektoru voda. Istovremeno, procenjuje se da će korist takvih ulaganja biti dvostruko veća i premašiti 24 milijarde evra, kroz sve što zelene investicije donose: otvaranje zelenih radnih mesta, uštedu prirodnih resursa i energije, bolji kvalitet života, manje troškove lečenja stanovništva, transporta. Ukoliko žele da opstanu na tržištu, naše kompanije moraće svoju proizvodnju i poslovanje u potpunosti da usklade sa savremenim ekološkim zahtevima.

„Iz ugla poslovne zajednice, utoliko je značajnije što je Srbija pre nekoliko dana dobila posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i što novi ministar prvi dan prve radne nedelje počinje dijalogom sa privredom o jednom od ključnih pitanja za budućnost srpske ekonomije“, poručio je Čadež.

 Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da će deo tog novca uložiti država, a deo međunarodna zajednica i strani investitori. On je istakao da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine, ali i njen najveći zagađivač. „Najveći teret ekološke tranzicije će nositi privreda, a svesni smo situacije u privredi, ali i odgovornosti koju ima kada je u pitanju zaštita životne sredine", istakao je Trivan i ocenio da se ogroman novac mora uložiti kako bi se ona dovela u red i sačuvala. Prema njegovim rečima, važno je da je prepoznat značaj osnivanja samostalnog ministarstva zaštite životne sredine.

„Moramo pažljivo da osluškujemo privredu kroz Privrednu komoru Srbije, da bi proces prilagođavanja lakše podnela“, rekao je ministar, naglašavajućui važnost uspostavljanja čvrstih veza tog Ministarstva sa Privrednom komorom Srbije.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević istakla je da je u toku izrada pregovaračke pozicije, odnosno planova i tranzicionih perioda za poglavlje 27 i da se to radi pažljivo, obazrivo i bez žurbe. Miščević je ukazala na značaj formiranja Ministarstva zaštite životne sredine, koje će preuzeti posao usklađivanja, ali i organizacije za sprovođenje regulative i dobru implementaciju, od centralnog do nivoa lokalne samouprave.

 Skup "Životna sredina i klimatske promene - Obaveze industrije u procesu pristupnih pregovora u poglavlju 27“ Privredna komora Srbije organizovala je u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i članovima Pregovaračke grupe 27. Na skupu je predstavljen i pravni okvir, posebno značajan za industriju - kako u oblasti industrijskog zagađenja, tako i u oblastima koje se odnose na biocidne proizvode, hemikalije, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom.