PKSPKS-RPKSrbijaSvetIzdvajamo
 
Arhiva
PRIVREDNE VESTI | 17. Februar 2017. | 08:20
Čadež: Evropske integracije za konkurentniju i stabilniju Srbiju, region i Evropu

„Što uspešnije budemo usvajali evropske vrednosti, standarde i poslovne modele, što brže budemo napredovali u procesima regionalnih i evropskih integracija to će i Srbija i Zapadni Balkan i Evropa, biti i stabilniji i konkurentniji. Svako usporavanje ili eventualno zaustavljanje tog procesa značilo bi propuštenu šansu i za privrede regiona, ali i za evropsku ekonomiju“, poručio je Marko Čadež, predsednik PKS, u Berlinu, na skupu posvećenom evropskim integracijama Srbije.
Čadež je na panel diskusiji, koju su povodom Dana državnosti, organizovali Ambasada Srbije u Berlinu i Forum Srbija - Nemačka, ukazao na veliku međusobnu upućenost privreda Evropske unije i zapadnobalkanskih zemalja.
“Evropska unija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner i Srbiji i regionu. Zapadni Balkan tri četvrtine svoje spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa EU, najveći deo investicija u region stigao je upravo iz Evrope i evropske banke čine okosnicu naših bankarskih sistema. Srbija je prošle godine 66 odsto svog ukupnog izvoza plasirala na  tržište Evropske unije, 63 odsto odsto uvezene robe kupila je iz zemalja članica EU, a evropske kompanije investirale su 73 odsto svih stranih direktnih ulaganja u srpsku privredu, naveo je Čadež.
Sa napretkom u evropskim integracijama, po rečima predsednika PKS, naša ekonomija unapređuje svoje kapacitete da više proizvodi i izvozi, tehnološki se osavremenjava, postaje konkurentnija i produktivnija, otvara nova radna mesta i postaje sposobnija da se nakon ulaska u EU uspešnije izbori sa konkurencijom na jedinstvenom evropskom tržištu i postane ravnopravan partner evropskim kompanijama.
Istovremeno, zajedničko evropsko tržište otvoriće veće izvozne šanse i nove mogućnosti za saradnju i partnerstva, od čega će najveće koristi i najveće šanse za uspeh imati najkonkurentnije kompanije, naglasio je Čadež.
U prilog tvrdnje da će korist biti obostrana za nove i za stare članice, Čadež je naveo primer Poljske, koja je u prvih deset godina članstva, utrostručila izvoz u EU, da bi već 2014. godine svako treće malo i srednje poljsko preduzeće postalo izvoznik, ali i Austrije, čija privreda je, zahvaljujući članstvu u EU, svake godine ostvarila uštede između dve i četiri milijarde evra, pri čemu, prema analizama austrijske privredne komore, doprinos članstva EU bruto domaćem proizvodu te zemlje iznosi oko 1 odsto.
Velike kompanije iz Nemačke, koja je, posmatrano po pojedinačnim zemljama, u vrhu liste ekonomskih partnera i Srbije i drugih zapadnobalkanskih ekonomija i u trgovini i u investicijama, danas imaju proizvođačke kapacitete svuda po Evropi, koje uspešno integrišu u svoje lance, uz minimalne troškove, dajući istovremeni snažan doprinos izvoznom učinku i napretku zemalja u kojima posluju.
Za male nacionalne ekonomije na Zapadnom Balkanu, po mišljenju Čadeža, regionalne integracije, infrastrukturno povezivanje uz podršku Evropske unije, jačanje saradnje kroz otklanjanje barijera u međusobnom poslovanju, poboljšanje ambijenta za poslovanje i investiranje i povezivanje poslovnih zajednica, preduslov je i sastavni deo uspešnih evropskih integracija regona. U tome, podsetio je, značajnu ulogu imaju privredne komore, okupljenje u Komorskom investicionu forumu Zapadnog Balkana pod okriljem Berlinskog procesa.
„Ta inicijativa uživa snažnu političku podršku Evropske unije, jer doprinosi stabilnosti regiona, ali i Evrope i jačanju kapaciteta zapadnobalkanskih ekonomija da se brže i uspešnije uključe u zajedničko evropsko tržište. Tako danas, osim o agendi za infrastrukturno povezivanje, možemo da govorimo i o agendi za regionalnu ekonomsku integraciju, o projektu jedan region – jedna ekonomija, jer na taj način nas uostalom posmatraju i investitori i poslovni partneri iz Evrope. Niko na Balkan neće doći zbog malih, rascepkanih tržišta, već zbog regiona u celini sa 30 miliona potrošača, pručio je Čadež.
U diskusiji o evropskoj budućnosti Srbije i regiona, šansama i izazovima procesa evropskih integracija, održanoj u nemačkoj Komerc banci, učestvovali su i Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, dr Kristijan Helbah opunomoćenik za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države EFTA u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova, dr Milica Uvalić profesor na Univerzitetu u Peruđi, dr Dušan Reljić, šef biroa Fondacije za nauku i politiku (SWP) u Briselu, i dr Tomas Narbeshuber, izvršni direktor kompanije BASF za Jugoistočnu Evropu.