Privreda Srbije

(januar 2017.)
 
Pozitivan trend privredne aktivnosti Srbije je nastavljen tokom cele 2016. godine. 
 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP-a u prošloj godini je iznosio 2,7% i predstavlja najvišu stopu u poslednjih osam godina, čime je prebačen iznos BDP-a iz 2008. godine (pred izbijanje svetske ekonomske krize). Procenjeno je da su bruto investicije u osnovne fondove u 2016. godini realno porasle za 6,1% u odnosu na 2015. godinu.

Prvobitnu procenu, da će realan rast BDP-a Srbije u 2016. godini iznositi 1,8%, domaće i međunarodne finansijske institucije su tokom godine više puta revidirale naviše, da bi poslednja projekcija bila na nivou od 2,7%. Takođe, pozitivnim očekivanjima u pogledu više stope ekonomskog rasta doprineli su odgovarajući vremenski uslovi za poljoprivredu, kao i kretanje u spoljnotrgovinskoj razmeni tokom cele godine. Nakon uspešno sprovedene šeste revizije „stebd-baj“ aranžmana, MMF je izjavio da očekuje dalji rast privredne aktivnosti u Srbiji. Prema Fiskalnoj strategiji, koju je usvojila Vlada, BDP-a će u 2017. godini iznositi 3%, odnosno 3,5% u 2018. godini, što je značajno iznad proseka EU28.

Nastavljen je oporavak domaće tražnje, konkretno potrošnje stanovništva i investicija. Takođe, rast prometa u trgovini na malo, rast zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i značajan rast novoodobrenih kredita stanovništvu ukazuju na oporavak privatne potrošnje. Oporavak kreditne aktivnosti je prvenstveno posledica kontinuiranog pada kamatnih stopa od početka godine, uz porast prihoda domaćinstava. U oktobru je zabeleženo blago usporavanje kreditne aktivnnosti. Krediti privredi ostvarili su rast (0,7%), koji je pre svega rezultat pozitivnog kretanja kredita za likvidnost i investicije, dok je rast plasmana stanovništvu (10,3%) bio opredeljen rastom gotovinskih kredita.
 

U periodu januar-novembar 2016. godine nastavljen je trend rasta spoljnotrgovinske robne razmene na međugodišnjem nivou.
Izvoz, izražen u evrima, rastao je po stopi od 11%, znatno više od uvoza koji je bio na nivou od 5,6%.
Sa druge strane, deficit je smanjen za 10% u odnosu na isti period prethodne godine.

Reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz pozitivne efekte fiskalne konsolidacije, dale su snažan doprinos poboljšanju investicionog ambijenta Srbije.

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

 
 
Izvor: Ministarstvo finansija.
*Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

Industrijska proizvodnja je, u prvih jedanaest meseci 2016. godine, porasla za 4,6% posmatrano u odnosu na isti period prethodne godine. U periodu januar-novembar 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine, najdinamičnije je rastao sektor trajnih proizvoda za široku potrošnju (10,2%), kao i  sektor intermedijarnih proizvoda (9,1%). 

Prema Anketi o radnoj snazi, u trćem kvartalu tekuće godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosi 13,8%, i to 12,6% za muško i 15,2% za žensko stanovništvo. Prosečna zarada isplaćena u novembru 2016. godine iznosila je 63.061 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 45.767 dinara. Prosečna neto zarada isplaćena u novembru 2016. godine realno je povećana za 2,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Značajno su smanjene razlike u zaradama javnog i privatnog sektora, kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.


NBS nastavlja politiku targetiranja inflacije i politiku kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa. Inflacija je u decembru 2016. godine iznosila 1,6%, što je bilo  ispod ciljanog raspona (4,0% ± 1,5 p.p). NBS je odlučila da suzi ciljni okvir inflacije na 3%±1,5 p.p, od 1. januara 2017. godine, a trebalo bi da se nastavi i tokom 2018. godine. Početkom 2017. godine doneta je odluka da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,0%, koja je doneta u julu, uz očekivanje da se na tom nivou zadrži u narednom periodu. Stope na kredite komercijalnih banaka su, prateći kretanje referentne kamatne stope, takođe su ostale na relativno niskom nivou.

Prosečan srednji kurs dinara prema evru je u periodu januar-decembar 2016. godine iznosio 123,1179 dinara, a u odnosu na američki dolar 111,2903 dinara. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. Ukupan priliv neto stranih direktnih investicija u periodu januar-oktobar 2016. godine je iznosio 1,5 mlrd evra, a očekuje se da u 2016. godini dostigne prošlogodišnji nivo od 1,8 mlrd evra.

 Kretanje deviznih kurseva, jan-nov 2016.

 Belibor 6M, jan-nov 2016.

Izvor: Bloomberg.
 
Neto SDI, mlrd EUR

Godišnja inflacija (%), kraj perioda

 
Izvor: Narodna banka Srbije.
 
 
 
 
 
Odeljenje za strateško planiranje, razvoj i analize | Služba za podršku razvoju | razvoj@pks.rs