Privreda Srbije

(jul 2018. godine)
 
Ubrzana privredna aktivnost u Srbiji posledica je globalnog ekonomskog trenda (prema procenama MMF u 2017. i 2018. godini se očekuje rast globalne privrede od 3,5 do 4,0 odsto), viška likvidnosti, viška investicione aktivnosti, kao i rezultata fiskalne konsolidacije, čime je povećano poverenje stranih investitora. 
 

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2018. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 4,6 odsto, vođen rastom investicija. Posmatrano po delatnostima, najznačajnije stope rasta su ostvarene u sektoru građevinarstva (26,4 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom (5,3 odsto) i sektoru informisanja i komunikacija (5,1 odsto). 

Narodna banka Srbije nastavlja da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, po osnovu značajnog smanjenja referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi 3,0 odsto (u martu i aprilu su se desila dva uzastopna smanjenja od po 25 baznih poena). Prema proceni analitičara, na relativno iznenađujuće odluke NBS uticali su niski inflatorni pritisci, monetarna politika Evropske centralne banke (referentna kamatna stopa u evrozoni se održava na nuli), kao i potreba da se monetarnom politikom doprinese rastu investicione i privredne aktivnosti u zemlji. Međugodišnja inflacija u maju je iznosila 2,1 odsto i u skladu je sa ciljem NBS koji iznosi 3,0 odsto ± 1,5 procentnih poena. Očekuje se da će ostati u donjoj polovini inflacionog cilja u kratkom roku, uz postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja u 2019. godini.

Državni budžet je u 2017. godini, nakon gotovo decenije uzastopnih deficita, postigao suficit u iznosu od 1,2 odsto BDP, kao direktna posledica uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije. Takav trend je nastavljen i u prvim mesecima 2018. godine (0,4 odsto BDP u prvom kvartalu), čime je dodatno relaksirana potreba za novim zaduživanjem. Posle oštrog pada javnog duga u 2017. godini za gotovo 10,0 procentnih poena, odnos javnog duga prema BDP je na kraju aprila 2018. godine smanjen na nivo od 58,6 odsto BDP. 

Prema podacima RZS, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar - maj 2018. godine iznosila je 15,1 mlrd evra, što je međugodišnje povećanje od 9,3 odsto. Izvoz je iznosio 6,5 mlrd evra (rast od 7,1 odsto), a uvoz 8,6 mlrd evra (povećanje od 11,1 odsto). Spoljnotrgovinski robni deficit je iznosio 2,1 mlrd evra, što je povećanje od 26,2 odsto u odnosu na isti period 2017. godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 75,9 odsto i bila je za 2,9 procentna poena manja u odnosu na isti period prošle godine. Porast deficita je posledica porasta cene energenata od kojih je privreda Srbije visoko zavisna, relativno jak dinar u odnosu na ključne valute, kao i činjenica da privredni rast u značajnoj meri zavisi od uvoza materijala i proizvoda za potrebe investicione aktivnosti i potrošnje kao komponenti BDP. Značajan doprinos održavanju relativno niskog deficita tekućeg računa platnog bilansa daje suficit u razmeni usluga koji je u prva četiri meseca 2018. godine iznosio 299,5 mln evra, u odnosu na 259,8 mln evra iz istog period prošle godine. U srednjem roku očekivanja su da će deficit tekućeg računa platnog bilansa iznositi oko 4,0-5,0 odsto BDP.

Na pozitivne makroekonomske trendove reagovale su i agencije za ocenu kreditnog rejtinga koje su tokom 2017. godine unapredile rejting Srbije. Standard and Poor`s je povećao kreditni rejting na „BB“ sa stabilnim izgledom, što je isto učinila agencija Fitch Ratings. Moody`s je takođe povećao kreditni rejting na „Ba2“ sa stabilnim izgledom. Ovim se Srbija značajno približila investicionom nivou kreditnog rejtinga sa ciljem da se to ostvari u srednjem roku. Agencije navode kao osnovu za dalje unapređenje kreditnog rejtinga, očuvanje makroekonomske stabilnosti i rezultata fiskalne konsolidacije, strukturne reforme (javna preduzeća, poreska uprava, prosveta i zdravstvo), kao i nastavak procesa evro-integracija.

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije*

Realni rast BDP, %

Suficit u razmeni usluga, mln evra

Izvor: Republički zavod za statistiku i Narodna banka Srbije.
 

Neto SDI, mlrd EUR

Konsolidovani budžetski deficit, u % BDP

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.
 

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 4,1 odsto u periodu januar - maj 2018. godine u odnosu na isti period 2017. godine. Značajan pozitivan rast ostvaren je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (9,1 odsto), dok je u prerađivačkoj industriji rast iznosio 3,4 odsto i to najviše u oblastima: popravke i montaže mašina i opreme (18,1 odsto), proizvodnje tekstila (14,9 odsto), proizvodnje osnovnih metala (11,4 odsto), proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda (10,5 odsto) i proizvodnje nameštaja (10,4 odsto). Rudarstvo je ostalo na istom nivou. 

Prosečna bruto zarada isplaćena u aprilu 2018. godine iznosila je 67.901 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosile 49.117 dinara. U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečna neto zarada veća je za 6,7 odsto nominalno, a za 5,5 odsto realno. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti na kraju prvog kvartala 2018. godine je iznosila 14,8 odsto.

Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija, koje su u 2017. godini iznosile 2,4 mlrd evra (rast od 27,1 odsto), a pozitivan trend je nastavljen i u prva četiri meseca 2018. godine kada je ostvaren priliv od 871 mln evra. U 2018. godini, prema proceni NBS, očekuje se priliv od 2,6 mlrd evra, što će biti više nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Nakon jačanja dinara u odnosu na evro u 2017. godini za 4,2 odsto, apresijacijski pritisci su nastavljeni tokom 2018. godine. NBS je više puta intervenisala na deviznom tržištu kako bi sprečila veće dnevne oscilacije nacionalne valute, te je zbog neto kupovine evra na finansijskom tržištu došlo do porasta deviznih rezervi. Prosečan devizni kurs dinara prema evru i dolaru je u junu iznosio 118,1348 i 101,1483, respektivno.

 Kretanje deviznih kurseva, 1G

Šestomesečni Euribor i Libor, 1G

Izvor: Bloomberg.
 
 
 
 
 
 
Sektor za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda | Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije | analitika@pks.rs