Konkurencija

Osnovni propisiProgram za poštovanje zakona Srbije i EU

 Osnovni propisi:

  • Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ broj 51/2009, 95/2013).
  • Uredba o kriterijumima za određivanje relevantnog tržišta (Sl.glasnik RS br.89/2009)
  • Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije („Sl. glasnik RS“ br.5/2016)
  • Uredba o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane („Sl. glasnik RS“ broj 107/2009)
  • Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Sl.glasnik RS br. 11/2010)

Zakon o zaštiti konkurencije se primenjuje na sva pravna i fizička lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno učestvuju u prometu roba, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva, odnosno državne pripadnosti, i to na:

  • domaća i strana privredna društva i preduzetnike
  • državne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
  • druga fizička i pravna lica i oblike udruživanja učesnika na tržištu (sindikati, udruženja, sportske organizacije i dr.)
  • javna preduzeća, privredna društva, preduzetnike i druge učesnike koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, odnosno kojima je aktom nadležnog državnog organa dodeljen fiskalni monopol, osim ukoliko bi primena zakona sprečila obavljanje tih delatnosti, odnosno obavljanje poverenih poslova.

Odredbe Zakona o zaštiti konkurencije ne odnose se na radne odnose između poslodavca i zaposlenih, kao ni na radne odnose uređene kolektivnim ugovorom između poslodavca i sindikata.

Povezanim učesnicima na tržištu smatraju se dva ili više učesnika koji su povezani tako da jedan ili više učesnika na tržištu kontroliše drugog ili druge učesnike na tržištu, dok se pod kontrolom nad učesnikom na tržištu podrazumeva mogućnost odlučujućeg uticaja na vođenje poslova drugog ili drugih učesnika na tržištu. Povezani učesnici na tržištu smatraju se jednim učesnikom na tržištu.

Relevantno tržište obuhvata relevantno tržište proizvoda na relevantnom geografskom tržištu. Relevantno tržište proizvoda predstavlja skup robe, odnosno usluga koje potrošači i drugi korisnici smatraju zamenljivim u pogledu njihovog svojstva, uobičajene namene i cene.

Relevantno geografsko tržište predstavlja teritoriju na kojoj učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kojoj postoje isti ili slični uslovi konkurencije, a koji se btino razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama. Kriterijume za određivanje relevantnog tržišta bliže propisuje Vlada RS.

Povredom konkurencije smatraju se akti ili radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. 

Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu, koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu. Ovi sporazumi su zabranjeni i ništavi, ali mogu biti izuzeti od zabrane pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne ekonomske i druge pokazatelje, a naročito: strukturu relevantnog tržišta; tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu; stvarne i potencijalne konkurente; ekonomsku i finansijsku snagu; stepen vertikalne integrisanosti; prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije; pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu; snagu kupca; tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine. Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je ovim zakonom.

Koncentracija učesnika na tržištu nastaje u slučaju:

  • spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava
  • sticanja od strane jednog ili više učesnika na tržištu neposredne ili posredne kontrole nad drugim učesnikom na tržištu ili više učesnika na tržištu, ili delom, odnosno delovima drugih učesnika na tržištu, koji mogu predstavljati samostalnu poslovnu celinu
  • zajedničkog ulaganja od strane dva ili više učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom na tržištu.

Takođe jednom koncentracijom će se smatrati dve ili više transakcija između istih učesnika na tržištu, izvršenih u vremenskom periodu kraćem od dve godine, pri čemu se kao vreme njenog nastanka uzima dan izvršenja poslednje transakcije.

Koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene, osim u slučajevima kada bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu RS ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Dozvoljenost koncentracije učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na: strukturu relevantnog tržišta, stvarne i potencijalne konkurente, položaj na tržištu učesnika u koncentraciji, mogućnost izbora dobavljača i korisnika, pravne i druge prepreke za ulazak na relevantno tržište, nivo konkurentnosti učesnika u koncentraciji, trendove ponude i tražnje relevantne robe/usluga, trendove tehničkog i ekonomskog razvoja i interese potrošača.

Komisija za zaštitu konkurencije (www.kzk.gov.rs) je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Organi Komisije su predsednik i Savet. Predsednik i članovi Saveta biraju se iz reda uglednih stručnjaka, sa najmanje deset godina relevantnog radnog odnosno stručnog iskustva iz oblasti prava i ekonomije. Komisija donosi etički kodeks koji sadrži standarde ponašanja i postupanja članova organa i zaposlenih u Komisiji.